Предузећа у друштвеном власништву, као и у већини локалних самоуправа у Србији тако и у општини Рашка, у протеклим деценијама запошљавала су највећи број радника и била доминантни покретач друштвено-економског развоја. Од 2000. године у Србији тече процес транзиције ког карактерише завршетак процеса приватизације чији темпо и успех зависи од објективних чиниоца (дуговања предузећа, вишак радне снаге, висок ниво потребних инвестиција, застарела технологија), али и  субјективних фактора (нетранспарентан и често друштвено неодговорно вођен процес).

Општина Рашка 80-тих година прошлог века је било место препознато по економско активности у секторима рударства и металској индустрији. Довољно је рећи да је број радника у компаније („Лола-Прогрес”, „Застава ауто делови”, „Ибарски рудници” и „Сува руда”), премашивао 2400 радника. Ради илустрације компанија Лола после поништене приватизације биће продата поступком лицитације и има 80 радника, док „Застава аутоделови” су у поступку приватизације путем аукције и имају 90 радника (у току 2007. године ово предузеће је прерадило 246 тона челика и произвело 1,4 милиона различитих металних делова за домаће и стране компаније као и делове за преко 11000 аутомобила марке „Застава”). Предузеће „Сува руда” је продата кроз стечај и производња још није покренута.  „Ибарски рудници” данас припадају систему подземне експлоатације „ЈП ПЕУ Ресавица” и налазе се на прекретници и потребом за већим инвестицијама у производњу као и већина рудника у Србији. У Радним јединицама „Јарандо”, „Ушће”, „Сепарација угља и магнетита” и „Стручне службе” је запослено укупно 530 радника од чега у производњи 401.

Треба напоменути да је заначајан број приватизација поништен и да се велики број предузећа или продаје или је продат кроз стечај. Такође за одређена предузећа податак о броју запослених треба узети сасвим условно јер се са једне стране радници само воде као запослени (многа предузећа која су продата кроз стечај годинама нису радила, а одређени број чека поновљена приватизација) а са друге стране имајући у виду завршене приватизације,  реалан број потребних радника биће вишеструко мањи.

По подацима Народне банке Србије за 2005. годину у општини Рашка је било активно 925 радњи. Од овог броја  у сектору трговине послује чак  43,8%  а затим следе сектор угоститељства са 15,1% и транспорта са 12,6%.

Прегледом радњи у сектору прерађивачке индустрије највећи број послује у прехрамбеном сектору и то са 26,2% а затим следе текстилни сектор и сектор прераде дрвета са 22,3% и 15,5% респективно.

Према подацима Народне банке Србије на крају 2005. године у општини Рашка било је активно 127 предузећа.

Ако посматрамо секторе делатности највећи број предузећа послује у прерађивачкој индустрији (33,1%) и трговини на велико и мало (31%) а затим следи сектор полљопривреде, шумарства и водопривреде као сектор вађење руда и камена.

У сектору прерађивачке индустрије 9 предузећа се бави прерадом дрвета и производњом производа од дрвета, по 6 предузећа послују прехрамбеном и текстилном сектору респективно. Треба поменути  и да се 5 предузећа или 11,9% од укупног броја предузећа бави производњом основних метала и стандардних металних производа